VLADETA JEROTIĆ: 6 OSOBINA KOJE IMAJU SAMO ZRELE LIČNOSTI I JUNGOV PUT INDIVIDUACIJE
Priredila i obogatila: Dunja Belić, dipl. psiholog i psihoterapeut
Apstrakt
Pitanje psihičke zrelosti predstavlja jedan od ključnih izazova savremene psihologije i psihoterapije. Naš ugledni akademik, neuropsihijatar i književnik dr Vladeta Jerotić u svom delu „Čovek i njegov identitet“ konstatuje da nema potpuno zrele ličnosti, već postoje samo stupnjevi zrelosti koji se približavaju idealnoj celini.
Jerotićeva misao duboko je oslonjena na analitičku psihologiju Karla Gustava Junga i njegov koncept individuacije. Ovaj rad detaljno izlaže Jerotićevih šest kriterijuma zrelosti ličnosti, obogaćujući ih Jungovim teorijskim uvidima o integraciji Senke, Sopstvu i samoodgovornosti pojedinca unutar društva.
Uvod: Problem zrelosti u savremenom društvu
Naš poznati akademik Vladeta Jerotić, u svojoj knjizi „Čovek i njegov identitet“, objasnio je koje su to sposobnosti koje bi individua trebalo da razvije da bi se smatrala zrelom ličnošću.
Što je više nezrelih ličnosti u jednom društvu, svakako su i manje šanse da to društvo ostvari svoje ciljeve i omogući prirodan razvoj mnogih potencijalnih mogućnosti, odnosno sposobnosti koje se nesumnjivo nalaze u svakom čoveku.
Današnji psiholozi i psihijatri, i kada zastupaju različite stavove, složili su se oko nekih značajnih i za sve ljude tipičnih kriterijuma koji mogu približno tačno da odgovore na teško pitanje: šta zapravo čoveka čini zrelom i celovitom ličnošću?
Moramo najpre poći od priznate činjenice da nema potpuno zrele ličnosti ili, kako se to stručno kaže, ličnosti koja bi bila potpuno integrisana. Postoje samo stupnjevi zrelosti koji se, više ili manje, približavaju ovoj zamišljenoj, idealnoj celini ličnosti.
Ukratko izlažemo najvažnije kriterijume u psihologiji koji određuju snagu čovekovog Ja, odnosno pokazuju stepen njegove zrelosti. Pri tome, redosled ovih kriterijuma ne označava i njihov značaj — čini se da svaki od njih ima približno podjednaku vrednost.
Šest kriterijuma zrele ličnosti prema Vladeti Jerotiću
1. Sposobnost za voljenje nekog drugog, a ne samo sebe samog
Narcističke ličnosti, kada su uopšte u stanju da nekoga vole, ovo čine tako što u partneru vole sebe samog — i to ili sebe iz sadašnjosti, ili sebe iz prošlosti, ili sebe onakvog kakvog bi želeli da steknu u budućnosti.
Jasno je da takva ljubav partnera nije u stanju da se bilo čega odriče, što znači da ne podnosi žrtve — princip na kome se zasniva sam život i bez koga se ne može zamisliti ne samo skladna porodica, već ni skladno društvo.
2. Sposobnost kontrolisanja sopstvenih nagona i impulsa
Upravljanje svojim agresivnim i seksualnim energijama koje su nam biološki date u vidu urođenih nagona započinje vrlo rano. Od toga koliko pravilno kontrolišu te nagone prvo roditelji, a kasnije i društvo, umnogome zavisi budući razvoj ličnosti i njeno odrastanje bez destruktivnih ispada.
3. Sposobnost podnošenja neprijatnosti, bola i patnje
Princip apsolutnog zadovoljstva kome, prema Frojdu, teži malo dete — a koji je Frojd s pravom suprotstavio principu realnosti — neprekidno vreba svakog od nas.
Zato mora stalno biti pod našom svesnom kontrolom kako ne bismo dozvolili da drugi umesto nas podnose bol i patnju (kao sinonime života). Izbegavanje svakog bola, i fizičkog i duševnog, karakteristika je našeg doba koje i ovde pokazuje sve odlike infantilnog regrediranja.
4. Posedovanje zrele, a ne infantilne savesti
Zrela savest se pokazuje kako u toleranciji i kontroli svojih nagonskih želja, tako i u budnosti prema zahtevima svog moralnog bića. Nezrela savest, naprotiv, zasnovana na pretnjama, strahu i osećaju krivice, ponaša se prema samoj sebi ili svojoj okolini sadistički ili mazohistički.
5. Umerena agresivnost bez reakcije besa ili mržnje, ali i bez preterane bojažljivosti
Ako su nam i agresivnost i seksualnost dati kao sirov materijal koji čeka svoju plemenitiju obradu, onda je prirodno da na njih moramo računati. Detinjasto je zatvarati oči pred ovim moćnim silama.
Potisnuta agresivnost koja nije našla oduška u momentu kada je to bilo neophodno — i u meri koja odgovara situaciji i našim obavezama kao etičkim bićima — ostaje neiskorišćena, divlja snaga koja se kad-tad mora isprazniti, najčešće u neadekvatnoj situaciji i sa pojačanim intenzitetom.
6. Sposobnost da bude nezavisna
Ovakvu sposobnost poseduje samo ona ličnost koja je već uspešno u sebi razvila sve druge pomenute sposobnosti. Ona je cilj i kruna individuacije i jedina stvarna zaloga, ali i uslov slobode. Samo nezavisna, dakle slobodna ličnost zna za tajnu zrelog ponašanja u kome se daje „Bogu Božije, a caru carevo“.
Koren Jerotićeve misli: Karl Gustav Jung i proces individuacije
Vladeta Jerotić je kroz čitav svoj naučni i psihoterapijski rad gajio duboko poštovanje prema švajcarskom psihijatru Karlu Gustavu Jungu (Carl Gustav Jung). Jerotić nije samo prevodio i tumačio Junga na našim prostorima, već je Jungovu analitičku psihologiju ugradio u sopstveno razumevanje čovekove duhovnosti i psihičkog zdravlja.
Poslednji, šesti kriterijum koji Jerotić navodi — nezavisnost kao kruna individuacije — direktan je poklon Jungovoj teoriji. Šta je zapravo Jung govorio o zrelosti i integraciji ličnosti?
1. Proces individuacije i ostvarenje Sopstva
Za Junga, zrelost ličnosti nije statično stanje niti površno prilagođavanje društvenim normama, već doživotni dinamički proces koji je nazvao individuacija. Individuacija je postajanje onim što čovek u svojoj najdubljoj suštini jeste — postizanje unutrašnje celovitosti spajanjem svesnog i nesvesnog dela psihe.
Kroz ovaj proces, težište ličnosti se pomera sa ega (koji je često narcistički usmeren) ka Sopstvu (Self), kao nadređenom centru celokupne psihe.
2. Suočavanje sa Senkom i integracija agresije
Jung objašnjava da čovek ne može postati zreo ako ne pogleda u sopstvenu Senku (Shadow) — tamni, potisnuti deo psihe u koji odlažemo sve ono što neprijatno saznajemo o sebi (agresiju, neprihvatljive impulse, strahove).
Jerotićev peti kriterijum (umerena agresivnost bez besa i mržnje) direktno odražava Jungov stav: onaj ko ignoriše sopstvenu Senku ostaje njen rob, dok zrela ličnost prepoznaje sopstvene tamne impulse, prihvata ih i svesno ih kanališe u stvaralačku energiju.
3. Odvajanje od Persone i lažnog pristajanja
Jung je upozoravao na opasnost od poistovećivanja sa Personom — maskom koju nosimo pred društvom. Nezrela ličnost živi isključivo kroz rad na tome šta će drugi reći, skrivajući nesigurnost iza spoljašnjeg statusa.
Zrelost zahteva hrabrost da se skine maska, preuzme lična odgovornost i razvije autentična nezavisnost, čime se stvara pojedinac sposoban za samostalno rezonovanje i duboku empatiju prema drugima.
Zaključak i psihoterapijska implikacija
Svako od nas mora najpre da odgovori na pitanje koliko je sam na sebi postigao i šta je do sada učinio sa svojim urođenim i zadobijenim talentima. Tek tada možemo da se okrenemo društvu i da s pravom od njega očekujemo podstreke za rad. Nema zrelog društva bez zrelih individua. A njih ne stvara samo društvo, već i samovaspitanje. Naime, nema druge odgovornosti osim samoodgovornosti.
Psihoterapijski proces jeste siguran prostor u kom klijent prolazi kroz sopstveni proces individuacije: uči da prepozna nesvesne mehanizme, da integriše potisnutu agresiju, pređe sa infantilne na zrelu savest i izgradi kapacitet za autentičnu ljubav i nezavisnost.
Dunja Belić je diplomirani psiholog i psihoterapeut sa višegodišnjim iskustvom u individualnom i grupnom radu sa klijentima u Novom Sadu.
U svom terapijskom radu, Dunja pomaže pojedincima da prevaziđu stanja anksioznosti, napade panike, emotivne blokade, nekonstruktivni bes i krize identiteta. Integrisanjem teorijskih uvida psihoanalize, transakcione analize i analitičke psihologije, rad je usmeren na jačanje snage Ega i podsticanje autentičnog ličnog razvoja.
Ako želite da radite na sopstvenoj psihičkoj zrelosti i unutrašnjoj stabilnosti, psihoterapija Novi Sad pruža vam stručnu podršku na tom putu.
Saznajte više o savladavanju otpora i radu na ličnom razvoju - ovde.
Članak uobličila i dopunila: Dunja Belić, psiholog i psihoterapeut (2026)