Bes – Neprijatni afekt koji se sastoji od snažnog i burnog izliva nekontrolisane mržnje, ljutnje, jarosti i gneva prema nekoj osobi ili predmetu. Na unutrašnjem, fiziološkom planu bes karakteriše aktiviranje simpatičkog nervnog sistema, te otud ubrzan rad srca, povišen krvni pritisak, ubrzano disanje, pojačano lučenje glukoze iz jetre i adrenalina iz srži nadbubrežne žlezde, kao i povećanje snage skeletnih mišića, a na spoljašnjem, telesnom planu ispoljava se u živoj gestikulaciji, vikanju, lupanju nogama, stezanju pesnica, crvenilu lica, pretećim pokretima i borbenom stavu celog tela.
Na subjektivnom planu, bes se doživljava kao stanje neprijatnosti, „suženja” ili „pomračenja” svesti u kojem je osoba „obuzeta” afektom kao nekom demonskom silom. Prvi izlivi snažnog i nekontrolisanog besa sreću se kod dece u ranom uzrastu onda kada im se uskrati zadovoljenje neke želje.
Neke odrasle osobe (autoritarne, histeričke ili sa koleričnim temperamentom) sklonije su ovom afektu nego druge. Često reagovanje besom pouzdan je znak niskog praga tolerancije na frustraciju. Savremena istraživanja ukazuju da se kod osoba koje su relativno često obuzete besom povećavaju šanse da obole od psihosomatskih poremećaja.
U okviru emocionalne gramatike, Milivojević pravi jasnu distinkciju između ljutnje i besa. Dok je ljutnja reakcija na ponašanje druge osobe kojom zahtevamo promenu tog ponašanja, bes nastaje onda kada procenimo da druga osoba odbija da promeni ponašanje ili kada prekrši za nas izuzetno važnu vrednost.
Bes sadrži implicitnu ili eksplicitnu pretnju destrukcijom, agresijom ili prekidom odnosa kako bi se druga strana primorala na poslušnost.
U REBT-u (Racionalno-emocionalno bihejvioralnoj terapiji), Albert Elis pravi razliku između zdrave ljutnje (nezadovoljstva) i nezdravog besa. Bes potiče iz iracionalnih uverenja i apsolutističkih zahteva prema drugima („Drugi moraju postupati onako kako ja smatram da je ispravno!”).
KBT posmatra bes kao posledicu kognitivnih distorzija poput katastrofiziranja, niskog praga tolerancije na frustraciju i precenjivanja namere druge osobe da nas ugrozi ili uvredi.
U transakcionoj analizi, bes se često manifestuje kroz ego stanje Kritičkog Roditelja koji pokušava da uspostavi kontrolu, kažnjava ili dominira nad Detetom druge osobe.
Bes takođe može funkcionisati kao takozvano „reket osećanje” (reket emocija) — naučeni, zamenski afekt koji osoba koristi u odraslom dobu umesto primarnih, potisnutih emocija (poput straha, tuge ili povređenosti) koje u detinjstvu nisu bile dozvoljene za izražavanje.
U okviru psiholoških igara, izlivi besa često služe za sakupljanje „markica” koje kasnije opravdavaju destruktivne postupke.
Istraživanja pokazuju da muškarci i žene doživljavaju bes sličnim intenzitetom i učestalošću, ali se značajno razlikuju u načinu njegovog ispoljavanja i socijalizacije. Muškarci češće manifestuju bes kroz direktnu, eksternalizovanu i fizičku ili verbalnu agresiju, što je društveno više tolerisano kroz ulogu dominacije.
S druge strane, žene pod uticajem socijalnih očekivanja češće internalizuju bes, potiskuju ga ili ga izražavaju posredno (kroz indirektnu agresiju, pasivno-agresivno ponašanje, povlačenje ili plač).
Dugotrajno potiskivanje besa kod žena češće vodi ka anksiozno-depresivnim stanjima, dok kod muškaraca neregulisani bes češće rezultira problemima u ponašanju i psihosomatskim oboljenjima.
Razumevanje i adekvatna regulacija besa pomažu nam da sačuvamo zdravlje i unapredimo odnose sa drugima. Kada bes preuzme vođstvo, on ne samo da narušava naš unutrašnji mir i fizičko blagostanje, već često ostavlja duboke tragove i u komunikaciji sa okolinom. Rad na emocijama ne znači njihovo potiskivanje ili ignorisanje, već prepoznavanje ranih signala, uvid u skrivene potrebe i ovladavanje konstruktivnim načinima ispoljavanja. Pročitajte kako potisnuti ili nekontrolisani bes uništava unutrašnje strukture ličnosti i krivi međuljudske odnose. Kroz psihoterapijski rad učimo kako da transformšemo destruktivne impulse u lični rast, oslobodimo se tereta prošlosti i gradimo stabilnije, zrelije odnose sa sobom i drugima.
Saznajte više: Kako naučiti kontrolu besa i regulaciju emocija?
Saznajte kako da nas kontaktirate: Kontakt stranica - Psiholog Dunja Belić.