(nem. Die Furcht vor der Freiheit / engl. Escape from Freedom)
Prema Erihu Fromu (Erich Fromm), mehanizmi bekstva od slobode su iracionalni, neadekvatni pokušaji da se izbegne ili umanji nepodnošljivo osećanje usamljenosti, izolovanosti i nemoći savremenog čoveka, a koji, zapravo, samo još više pojačavaju osećanje izgubljenosti.
From izdvaja tri glavna mehanizma bekstva: 1. Autoritarnost (simboličko sjedinjavanje pojedinca s moćnim autoritetom), 2. Destruktivnost (razaranje sveta i drugih kao posledica osujećenja zdravog razvoja) i 3. Konformizam automatona (potpuno saobražavanje pojedinca društvenim normama i gubljenje sopstvenog identiteta).
Prva dva mehanizma su karakteristična za totalitarna, a treći za savremena demokratska društva.
STRUČNA DEFINICIJA:
Prema psihološkim rečnicima Žarka Trebješanina i Danijela Krstića, pojam bekstva od slobode označava centralni socijalno-psihološki fenomen modernog doba. Process individualizacije, iako je čoveku doneo nezavisnost i slobodu od tradicionalnih veza i stega feudalnog ili patrijahalnog društva, ujedno ga je ostavio usamljenim, anksioznim i otuđenim.
Suočen sa egzistencijalnom izolacijom i sopstvenom beznačajnošću u kompleksnom svetu, pojedinac doživljava slobodu ne samo kao privilegiju već i kao teško nepodnošljivo breme.
Kako bi pobegao od anksioznosti i očaja koje rađa takva sloboda, čovek poseže za iracionalnim mehanizmima odbrane koji privremeno ublažavaju strah, ali trajno narušavaju njegovu psihološku autonomiju i autentičnost.
Mazohističke i sadističke težnje
"Tendencija da se odustane od nezavisnosti sopstvenog 'ja' i da se ono spoji sa nekime ili nečime izvan sebe."
Suština: Odricanje od sopstvene slobode kroz podređivanje spoljašnjem moćnom autoritetu (mazohizam) ili kroz dominaciju i potčinjavanje drugih sebi (sadizam), čime se stvara iluzija snage i pripadnosti.
Uklanjanje pretnje iz spoljašnjeg sveta
"Destruktivnost je rezultat neproživljenog života i osujećenja spontanog razvoja."
Suština: Dok autoritarnost teži spajanju sa objektom, destruktivnost nastoji da ukloni objekt koji izaziva osećaj nemoći. Uništenjem spoljašnjeg sveta pojedinac pokušava da izbegne sopstvenu slomljenost.
Gubitak autentičnog identiteta
"Pojedinac prestaje da bude on sam i preuzima u potpunosti ličnost kakvu mu nude društvene matrice."
Suština: Karakterističan za moderna demokratska društva; čovek postaje identičan milionima drugih, misli ono što se očekuje i oseća ono što mu je sugerisano, usvajajući lažno "ja".
Psihoanalitičke i socijalno-psihološke studije ukazuju na to da se mehanizmi bekstva od slobode pod uticajem društvene socijalizacije i kulturoloških uloga uveliko razlikuju među polovima:
Kod žena se bekstvo od slobode istorijski i socijalno češće manifestovalo kroz mazohističke oblike autoritarnosti i konformizam automatona. Pod pritiskom tradicije, žena je sklonija potčinjavanju vođi, partneru ili porodičnoj strukturi, odričući se sopstvenih autentičnih želja radi stabilnosti.
U modernom društvu, konformizam se kod žena izražava kroz normativna očekivanja estetike, ponašanja i uloge u zajednici, gde se usamljenost masira prividom društvene prihvaćenosti.
Kod muškaraca se mehanizmi bekstva češće kanališu kroz sadističku dimenziju autoritarnosti i eksternalizovanu destruktivnost.
Zbog socijalnog imperativa domatnosti, kontrole i potiskivanja ranjivosti, muškarci usamljenost i anksioznost češće pokušavaju da prevaziđu kroz dominaciju nad drugima, kontrolišuće obrasce u odnosima ili kroz kompenzatornu agresivnost i destruktivna ponašanja unutar kolektivnih i ideoloških grupa.
Iz perspektive transakcione analize, mehanizmi bekstva od slobode predstavljaju odricanje od autonomije u korist "životičnog skripta".
Autoritarnost se ogleda u potčinjavanju ego-stanja Deteta surovom unutrašnjem ili spoljašnjem Roditelju, dok je konformizam automatona potparol gubljenja dekontaminacije Odraslog.
Čovek odustaje od sveobuhvatne svesnosti, spontanosti i intimnosti (tri stuba autonomije po Eriku Bernu) kako bi zauzvrat dobio predvidljivost i odobrenje okoline.
U okviru pravoslavne psihoterapije, dar slobodne volje jeste ključni dar Božiji dat čoveku, ali sloboda bez odgovornosti i duhovnog ukorenjenja postaje strašno breme. Kada čovek pokuša da pobegne od autentičnog postojanja u "lažna utočišta" (idolatriju autoriteta, konformizam ili destruktivnost), on zapravo pada u duhovno robovanje.
Sloboda se ne nalazi u bekstvu, već u unutrašnjem smirenju, samopoznanju i autentičnom odnosu ljubavi sa Bogom i bližnjima.
Terapijski rad fokusiran je na pomaganje klijentu da prepozna sopstvene odbrambene mehanizme bekstva, napusti lažni komfor konformizma i ponovo izgradi kapacitet za autentičnu slobodu, preuzimajući punu odgovornost za sopstveni život i izbore.