(lat. addictio = dosuđivanje, žrtvovanje; engl. addiction = sklonost, privrženost)
Podložnost nekoj štetnoj navici, najčešće, psihofiziološka zavisnost od droge ili alkohola (toksikomanija, alkoholizam).
STRUČNA DEFINICIJA:
Zavisnost se definiše kao hronična, recidivirajuća bolest mozga koju karakteriše kompulzivno traženje i upotreba supstanci ili upražnjavanje određenih ponašanja, uprkos štetnim posledicama. Sa kliničkog aspekta, ona predstavlja kompleksno stanje poremećaja nagradnog sistema u mozgu, gde primarno zadovoljstvo biva zamenjeno prinudnom potrebom, što dovodi do gubitka kontrole, socijalne disfunkcije i narušavanja fizičkog i mentalnog zdravlja pojedinca.
Pristup zasnovan na traumi
"Ne pitajte se zašto zavisnost, već zašto bol."
Suština: Zavisnost je pokušaj rešavanja duboke unutrašnje patnje i emocionalne praznine nastale usled ranih trauma.
Egzistencijalni pristup
"Zavisnost je pokušaj popunjavanja 'egzistencijalnog vakuuma' – osećaja besmisla."
Suština: Kada osoba ne pronađe smisao života, ona poseže za veštačkim rajevima kako bi umrtvila svest o praznini.
Bihejvioralni model
"Zavisnost je naučeni obrazac ponašanja koji se održava kroz sistem nagrade i izbegavanja neprijatnosti."
Suština: Fokus na prepoznavanju "okidača" i menjanju mislenih "bagova" koji vode ka relapsu.
Iz perspektive transakcione analize, zavisnost često posmatramo kao nefunkcionalni "životni skript" – duboko ukorenjeni plan u našem nesvesnom kojim osoba pokušava da reguliše svoje unutrašnje dete ili da umiri roditeljske zabrane. To nije samo medicinski problem, već vapaj za bliskošću i pokušaj samoregulacije tamo gde nedostaje autentični kontakt sa sobom i drugima.
U okviru pravoslavne psihoterapije, na zavisnost gledamo i kao na promašaj cilja u potrazi za smislom, za nečim zbog ćega ćemo se osećati živima, a gde se duhovna glad pokušava utoliti materijalnim ili prolaznim sredstvima. Mi to nazivamo penom ili maglom kroz koju kada prođemo rukom, ona nestane.
Lečenje zavisnosti zbog svega navedebog nije samo prestanak konzumacije, već proces ponovne izgradnje unutrašnjeg integriteta i autentične self-strukture putem transakcione analize, pravoslavne psihoterapije i tehnika kbt, geštalt i td.