"Želim da naučim kako da imam zdravu, otvorenu i konstruktivnu komunikaciju u porodičnim i partnerskim odnosima, jer mi je važno da se u tim relacijama osećam sigurno, poštovano, viđeno i duboko povezano. Nekada mi je izuzetno teško da izrazim ono što zaista mislim ili osećam, dok ponekad ni sama/sam ne razumem najbolje šta druga strana pokušava da mi poruči. To stvara bolne nesporazume, emocionalnu distancu i hroničnu udaljenost – čak i sa ljudima koje najviše volim i do kojih mi je najviše stalo.
Često imam osećaj da se sa partnerom, bračnim drugom ili članovima porodice vrtim u začaranom krugu – stalno se raspravljamo oko istih povoda i identičnih tema, a nikada ne stižemo do stvarnog rešenja niti do međusobnog razumevanja. Ponekad biram da prećutim, da povučem reč ili da se povučem u sebe kako bih po svaku cenu izbegla/o konflikt ili hroničnu raspravu. Međutim, taj neizgovoreni bes, potisnuta tuga i akumulirana frustracija ostaju u meni, lagano taložeći nevidljivi zid koji sprečava svaku pravu bliskost. S druge strane, nekada reagujem znatno burnije, odbrambenije ili eksplozivnije nego što bih zaista želela/o, pa se kasnije borim sa hroničnim osećajem krivice, stida i kajanja. Želim da naučim kako da kažem 'ne' mirno i odlučno, bez osećaja krivice, i kako da čujem kritiku ili drugačije mišljenje a da se automatski ne osetim napadnuto, ugroženo ili bezvredno.
Sve se češće pitam gde se nalazi tačna granica između zdravog prilagođavanja drugome i gubljenja sopstvenog identiteta i ličnih vrednosti. Teško mi je da uskladim svoje autentične potrebe sa očekivanjima, zahtevima ili potrebama partnera, dece ili roditelja, a da se pri tome niko ne oseti odbačenim, zanemarenim ili povređenim. Želim da razvijem unutrašnju stabilnost kako bih mogla/ao da budem deo jedinstvenog 'nas', a da pritom u potpunosti ostanem veran/na sebi i svom integritetu.
Duboko verujem da se kroz iskren, otvoren i ranjiv razgovor, dubinsko razumevanje i obostrano uvažavanje mogu izgraditi stabilni i zreli odnosi koji donose osećaj dubokog zadovoljstva, bezbednosti i pripadanja. Zato želim da razvijem konkretne veštine asertivne komunikacije, aktivnog i empatijskog slušanja, kao i jasnog postavljanja i održavanja ličnih granica – kako bih gradila/o odnose koji me emotivno ispunjavaju, nadahnjuju i podržavaju, umesto onih koji me hronično iscrpljuju, onesposobljavaju i unose nemir.
U tom procesu od neprocenjive pomoći može biti stručni razgovor sa psihologom i psihoterapeutom. Kroz siguran, neutralan i podržavajući terapijski prostor, dobijam priliku da bolje razumem sebe, svoje nesvesne reakcije i duboke emocije, ali i nesvesne mehanizme, uloge i obrasce ponašanja u odnosima koje želim trajno da promenim."
U radu na partnerskim, bračnim i porodičnim odnosima ne tražimo krivca, ne presuđujemo i ne usmeravamo prst na pojedinca, već zajedno istražujemo uzajamnu dinamiku i nesvesne obrasce koji drže odnos u blokadi. Terapija ti pomaže da:
Cilj psihoterapije jeste građenje odnosa u kojima se oba partnera ili članovi porodice osećaju uvaženo, ravnopravno i slobodno da budu ono što zaista jesu.